Zdravo svima!
Danas od 21 čas, po našem vremenu, navijamo za reprezentaciju Bosne i Hercegovine. Na prvoj utakmici Mundijala – na koji su se pobedonosno plasirali – naši susedi će na stadionu u Torontu snage odmeriti sa Kanadom koja je kao jedan od domaćina bila oslobođena kvalifikacija.
Svetsko prvenstvo u fudbalu počelo je juče, 11. juna, i trajaće do 19. jula u Kanadi, SAD-u i Meksiku, sa povećanim brojem reprezentacija (48) i brojem utakmica (104). U doba klimatskih promena, povećan je i rizik od vrućina, sparine i toplotnog stresa.
Uprkos promenljivom i nestabilnom vremenu, i u urbanizovanom Beogradu izmenjene klime svedočimo neizdrživoj žegi koja neretko ne jenjava čak ni kada padne mrak – broj tropskih noći u prestonici uvećao se sa nekadašnjih sedam na neverovatne 42 godišnje.
Iako je potrebno sprovesti posebno naučno istraživanje kako bi se potvrdio uzrok ovolike promene, s pravom možemo pretpostaviti jednog „osumnjičenog”: efekat urbanog ostrva toplote koji u Beogradu poprima značajne razmere, piše dr Ivan Simić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
Za dozu optimizma u ovonedeljnom newsletteru, polazimo put Divčibara, Tare i Vranja, a onda i do Ujedinjenog Kraljevstva. Evo šta se desi:
☀️ Kada sunce pokreće žurku → provod ne staje ni nakon sutona zahvaljujući bateriji na prvoj solar bini kod nas;
🌲 Kada se prirodna bogatstva efikasno štite → nacionalni park biva proglašen za lidera zelenih inovacija;
💪🏻 Kada se 13 seoskih domaćinstava udruži → nastane Energetska zadruga Beli Breg Popovci kao svetli primer za oživljavanje sela.
🛒 Kada se solarni paneli prodaju u marketima → zelena energija se kupuje usput, uz hleb i mleko, a obnovljivi izvori postaju dostupni većini stanovništva.
Dok pratimo Svetsko prvenstvo iz udobnosti svog doma, a neki od nas prilično samopouzdano urlaju sopstvene taktike i finte, ne smemo smetnuti sa uma da su uslovi na terenu znatno nepovoljniji – na različite načine, uključujući i potencijalni toplotni stres.
U decenijama koje su prošle od poslednjih takmičenja u SAD-u i Meksiku, klimatske promene uzele su popriličan danak u ovim zemljama.
Pojava ekstremnih vrućina tokom juna i jula se, u proseku, utrostručila u odnosu na prethodna Svetska prvenstva u deset gradova koji su ove godine ponovo domaćini, pokazalo je nedavno objavljeno istraživanje organizacije ClimateCentral.
Istovremeno, grupa naučnika okupljenih u Svetskoj vremenskoj atribuciji procenila je da bi otprilike četvrtina utakmica mogla da se igra u uslovima koje prevazilaze preporučene bezbednosne granice.
Uzevši sve moguće opasnosti u obzir, uoči ovogodišnjeg Mundijala, dvadesetak vodećih svetskih doktora, klimatologa i naučnika potpisalo je otvoreno pismo Fifi u kojem se zalažu za pooštravanje pravila za borbu protiv visokih temperatura i toplotnog stresa.
Među njima je bila i dr Ivana Cvijanović – u saradnji sa njom, napisali smo osvrt na postojeća Fifina pravila i to zbog čega ona danas više nisu adekvatna da zaštite dobrobit ljudi.
Ovogodišnje Svetsko prvenstvo održava se na izrazito velikom prostranstvu, pa će utakmice koje se igraju istog dana gotovo sigurno imati drastično različite vremenske uslove. U ovom trenutku, niko sa sigurnošću ne zna kakvi će oni biti.
Možda će toplotni talasi u pravom trenutku zaobići stadione – ali isto tako možda fudbaleri, sudije, publika… neće biti te sreće. A ovako masovne događaje definitivno ne bi trebalo prepuštati faktoru – sreće.
Iza ove jednostavne računice krije se priča o tome kako je Beograd postao „crvena tačka” na mapi Evrope.
U poslednjih deset godina, u Beogradu je u proseku zabeleženo 41,9 tropskih noći u toku godine. Poređenja radi, prosek za period od 1961. do 1990. godine iznosio je tek 7,3 tropske noći godišnje.
Ovaj porast evidentan je i u sklopu ovogodišnjeg izveštaja „Stanje evropske klime”: dok je veći deo kontinenta prošle godine zabeležio skoro prosečan broj tropskih noći, južna Evropa je očigledan izuzetak.
Tu se posebno ističu Pirinejsko poluostrvo i priobalna područja oko Sredozemnog mora, gde su stanovnici doživeli do 30 tropskih noći više od proseka, a u nekim lokalizovanim područjima i do 40 više.
Region Balkana ne odskače u toj meri, ali i tu se nalaze neki kurioziteti… A među njima je, nažalost, i region južnog Panonskog basena kojem pripada Vojvodina.
Na samom južnom delu ovog usijanog prostora smestio se još usijaniji i crveniji – Beograd.
Izveštaj „Stanje evropske klime” otkriva porast broja tropskih noći tokom 2025. godine, ali ona nije bila jedan izolovani ekstrem – u pitanju je zapravo nova normala za naš glavni grad.
Temperature rastu, a usled sve većih betonskih i asfaltnih površina, Beograd ne uspeva da se rashladi čak ni noću.
Veliki volumeni zelenila kao što su Košutnjak, Zvezdarska šuma, park Ušće i ozelenjena rečna priobalja imaju najpovoljniji efekat pri rashlađivanju grada, i jedini su adekvatan planerski odgovor u uslovima intenzivne urbanizacije. Stambena naselja koja se nalaze uz ovakvo zelenilo imaju, u proseku, deset do 20 tropskih noći manje na godišnjem nivou...
– dr Ivan Simić, Arhitektonski fakultet u Beogradu
Ova fotografija nastala je na prošlogodišnjem, jubilarnom desetom Mountain Music Festivalu (MMF) na Divčibarama kada se premijerno đuskalo na prvoj Solar bini kod nas.
Za atmosferu su, pored samih umetnika, bili zaduženi solarna elektrana od šest kilovata i baterijsko skladište od tri kilovat-časa, što je omogućilo da se nastupi privedu kraju nakon zalaska sunca.
Ovog avgusta, modularna Solar bina vraća se na MMF – sa još bogatijim i interesantnijim programom, ali i još jednom održivom novinom.
Reč je o biciklima koji od kinetičke energije okretanja pedala prave električnu. Drugim rečima, vrteći pedale na njima, posetioci mogu da doprinesu održivosti Solar bine, proizvodeći struju za rasvetu ili dopunjavanje baterija.
Inspirisan bendom Coldplay, MMF na Divčibarama je među regionalnim pionirima i predstavnicima šireg globalnog trenda „ozelenjavanja” muzičke industrije.
Solar bina je samo jedan od aduta na njihovom putu: na festivalu se nastoji da se smanji upotreba automobila, ali i jednokratne plastike, nastali otpad se sortira i reciklira, a za deset prikupljenih limenki možete dobiti poklončić…
Sve to je urodilo plodom – prema navodima iz MMF-a, sa svog karbonskog otiska „skinuli” su 2,5 tone…
Šumotresava u Crvenom potoku na Tari potpuno je unikatno stanište Pančićeve omorike – samo na ovom mestu na čitavoj kugli Zemaljskoj „ledena lepotica” pustila je korenje na mekoj podlozi treseta, a ne na stenovitim terenima.
Ali to nije jedini značaj ovog rezervata prirode u prvoj kategoriji zaštite… Na istom staništu sa Pančićevim omorikama, tamo rastu i bele tresetne mahovine (Sphagnum).
Reč je o retkom prirodnom fenomenu koji se ne sreće nigde drugde u svetu. Jedinstveni ekosistem nastajao je hiljadama godina kroz složene prirodne procese i danas predstavlja jedno od najvrednijih vlažnih staništa u Srbiji.
– Marijana Josipović, stručna saradnica za zaštitu prirode i projekte u NP Tara
U ovoj šumotresavi zateći ćete i smrču, jovu i jelu, a očuvana šuma zapravo prašumskog tipa – jer intenzivne eksploatacije nije bilo ni pre proglašenja zaštite sredinom prošlog veka.
Međutim, usled klimatskih promena, porasta prosečnih temperatura i sve učestalijih i dužih sušnih perioda, sudbina Crvenog potoka visi o koncu.
U nacionalnom parku ne žele da posmatraju ovaj proces skrštenih ruku. Otud i projekat „Obnova vlažnih staništa u NP Tara primenom inovativnih tehnologija”.
Zahvaljujući ovom projektu, Nacionalni park Tara prepoznat je kao „lider zelenih inovacija” – nedavno su dobili istoimeno priznanje za jednu od 15 najuspešnijih inicijativa realizovanih uz podršku projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji” od 2022. godine do danas.
Kako na Tari, u saradnji sa Biološkim fakultetom u Beogradu, čuvaju Crveni potok? Za šta im služe inovativni hvatači magle? I šta ih motiviše da brinu o ovom neobičnom ekosistemu?
U utorak ove nedelje, 9. juna, bio je veliki dan za udruživanje i obnovljive izvore u Belom Bregu – predstavnici 13 domaćinstava iz ovog sela kod Vranja, na osnivačkoj skupštini, pokrenuli su energetsku zadrugu.
„Nismo mi ovde osnivali nikakvu kompaniju”, naglasili su meštani. „Dogovorili smo se kao komšije, kao što smo se oduvek dogovarali oko svega važnog. Samo je tema ovog puta bila struja.”
Osnivanje energetske zadruge je kruna višemesečnog procesa koji je počeo sastankom meštana sa timom Platforme za energetsku tranziciju (PET).
Imaju oni i planove za prve korake svoje zadruge – žele da postave desetak kilovata solarnih panela na jedno ili više domaćinstava u selu.
Ta domaćinstva će ući u sistem kupaca-proizvođača, čime će se njihovi računi za električnu energiju smanjiti. Ta ušteda će se prebacivati na račun zadruge i oni će zajednički odlučivati o tome kako će ta sredstva iskoristiti.
– Bojan Gajić, programski direktor i jedan od osnivača Platforme za energetsku tranziciju
Ovo udruživanje u Belom Bregu je posebno važno ako uzmemo u obzir da godinama, pa i decenijama unazad, iz ovakvih ruralnih zajednica odlaze i ljudi i novac.
Sam Beli Breg nije izuzetak: između dva popisa, od 1991. do 2002. godine, selo je izgubilo gotovo petinu svojih stanovnika. Trend se od tada nije promenio.
Ali zadruga unosi novu energiju u selo – na duge staze, meštani ne planiraju da se udružuju samo oko solarne elektrane, već i oko vinogradarstva, poljoprivrede, pa i oko elektropunjača, a imaju i druge ideje za razvoj svog sela.
Ovako bi uskoro mogao da izgleda spisak za prodavnicu jednog Britanca. Šta je posredi?
Priključni, odnosno plug-in solarni sistemi su kompleti od jednog ili više priuštivih panela do 800 vata sa mikroinverterom koji pretvara solarnu energiju u iskoristivu struju.
Ove mini solarne elektrane, uveliko zastupljene u Nemačkoj, porodice mogu da postave na svoje balkone ili u dvorišta, skroz samostalno i bez angažovanja majstora, izbegavajući visoke troškove ugradnje. Putem plug-in solara, energija sunca koristi se direktno preko obične kućne utičnice, baš kao i za bilo koji drugi električni uređaj.
Cilj je da domaćinstva smanje potrošnju iz mreže i posledično račune, ali i da zemlja, u odgovoru na aktuelnu energetsku krizu, ublaži zavisnost od uvoznih fosilnih goriva…
Više od 60 elektrana izgubilo status povlašćenog proizvođača u Srbiji: Kako opstaju na tržištu?
U maju, solar je prvi put u SAD-u proizveo više struje od uglja
Nacrt novog zakona: Elektropunjač na svakih 50.000 stanovnika i 60 km državnih puteva
Rojters je izradio specijalni alat za klimu: Pratite klimatske promene širom sveta
Nova realnost Arktika: Nagli porast ledenih bregova menja morska staništa i donosi nove opasnosti
Do sledećeg čitanja, želim vam lep vikend :)
Veliki pozdrav,
Jelena Kozbašić
Comments
Nothing yet. Say the first thing.
Sign in to join the conversation.