Pripremamo se za nalet vrućine & seciramo proteklu nedelju

Zbog aktuelnih vrućina, kao da smo s uma skrajnuli jake pljuskove i oluje pre manje od nedelju dana. Te nedavne kiše u Beogradu zapravo nisu bile ekstremne, ali je infrastruktura svejedno posustala pod njihovim naletom i dobili smo Beograd pod vodom.

Svakako, učestalijim vremenskim ekstremima – od vrućina kakve nas očekuju, a zapadom Evrope haraju drugi put za manje od mesec dana, do padavina – kumovale su klimatske promene i zagrevanje.

A taj trend omogućio je da se sićušni insekti sa Mediterana i juga Evrope, peščane mušice, pojave i opstaju u severnijim krajevima – uključujući i Srbiju.

Domaći naučnici, među kojima je i dr Suzana Blesić sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, učestvovali su u izradi aplikacije za rano upozoravanje na rizik od peščanih mušica koje prenose razne zarazne bolesti.

U sredu ove nedelje, 17. juna, obeležen je i Dan borbe protiv dezertifikacije i suše. Tim povodom, osvrnuli smo se na to koliko se zapravo isplati obnavljati degradirana zemljišta.

A za kraj dve dobre vesti:

• Unesko je proglasio prvi rezervat biosfere u Crnoj Gori otkako je proglašena nezavisnom državom – u pitanju je sliv Skadarskog jezera;

• U jeku energetske krize, španska domaćinstva štede oko deset evra na računima za struju – za uštede je zaslužna energetska tranzicija.

Tokom prošlonedeljnih oluja, najviše kiše na glavnim mernim stanicama izmereno je upravo u Beogradu – 26,9 mm. Iako potopi na ulicama možda sugerišu drugačije, čak ni u glavnom gradu dnevna količina padavina nije bila istinski „ekstremna”.

Primera radi, prema Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, dani sa ekstremnim padavinama definišu se kao dani tokom kojih se izruči preko 30 litara po metru kvadratnom (mm).

Ipak, 14. jun spada u kategoriju i dalje obilnih kiša – odnosno veoma jakih padavina (20-30 mm) – kako u Beogradu, tako i u Somboru i Zrenjaninu, gde je palo 24,2, odnosno 22,9 mm kiše.

A naša prestonica je i pod ovim naletom kiše „pala” – potopljena je bila Autokomanda i delovi Novog Beograda, dok je u Višnjičkoj ulici na Karaburmi saobraćaj bio potpuno obustavljen zbog količine vode.

Ova naravno nije bio prvi put da padavine poplave Beograd – to je scenario koji se ponavlja prilikom svake jače kiše.

Prvi deo slagalice je u nedostatku atmosferske kanalizacije, odnosno sistema za prihvatanje i odvođenje padavina. On izostaje u najkritičnijim tačkama grada, izlistanim u Akcionom planu adaptacije grada, kao što su donji Dorćol i delovi Kaluđerice i Banovog brda.

Drugi bitan činilac za poplave u urbanim sredinama su i velike površine pod asfaltom i betonom koji ne propuštaju vodu i povećavaju ranjivost na poplave.

Nasuprot njima, zelene površine, a posebno one u kontaktu sa tlom (ne npr. žardinjere) su porozne, upijaju padavine i smanjuju ranjivost na poplave.

– dr Ana Vuković Vimić, Poljoprivredni fakultet u Beogradu

U okviru međunarodnog naučnog projekta CLIMOS, u kojem su učestvovali istraživači iz Srbije, 31. maja pokrenut je sistem za rano upozoravanje na rizik od peščanih mušica za celu Evropu, Tursku i Izrael, piše dr Suzana Blesić.

U pitanju je aplikacija koja je jednostavna za korišćenje, a koju mogu da koriste lekari, veterinari i njihova udruženja, institucije javnog zdravlja, ali i svi mi koji smo zabrinuti oko pojave ovih nedovoljno poznatih mušica.

Peščane mušice mogu da prenose dve vrste patogena: parazite, koji mogu da izazovu bolest koja se zove lajšmanioza, i viruse, od kojih neki izazivaju samo blage virusne infekcije, dok neki mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija kao što su letnji meningitisi. Kako se peščane mušice hrane krvlju, u riziku od bolesti koje one prenose su ljudi i životinje.

– dr Suzana Blesić, Fizički fakultet u Beogradu

Za svrhe projekta izrađena je brošura sa sledećih osam saveta za sprečavanje bolesti prenosivih peščanim mušicama:

1. Pazi na vreme: Peščane mušice su najaktivnije noću – najviše ubadaju u sumrak i u zoru.

2. Napadaju i ljude i pse: Lajšmanioza je opasna parazitska bolest koja pogađa i nas i ljubimce, a može biti fatalna ako se ne leči.

3. Znaci kod pasa: Ako primetiš rane na koži psa, opadanje dlake ili gubitak težine, pravac kod veterinara.

4. Simptomi kod ljudi: Manifestuje se kroz kožne rane sa uzdignutim ivicama, probleme sa nosom i grlom, ili kroz dugotrajnu groznicu uz uvećanje jetre i slezine.

5. Zaštita na prvom mestu: Koristi repelente i duge rukave za sebe, a za psa ogrlice protiv buva/krpelja/mušica i namenske kapi (topikalne insekticide).

6. Sredi dvorište i kuću: Peščane mušice privlači otpad. Redovno čisti prostor gde boravi ljubimac i pravilno odlaži smeće.

7. Vakcina i lečenje: Tretman pasa je moguć (u nekim regionima postoji i vakcina), lečenje je često uspešno, ali nije 100% garantovano.

8. Oprez i nakon oporavka: Pas koji je preležao lajšmaniozu može ostati nosilac parazita. Obavezne su redovne veterinarske kontrole, analize krvi i jačanje imuniteta suplementima.

Bez brige, ne promovišemo nikakvu piramidalnu šemu. Reč je zapravo o matematici koja se krije iza obnove zemljišta.

Dosadašnje procene, nastale na osnovu višegodišnjih istraživanja na različitim svetskim lokalitetima, pokazuju da je ulaganje u obnovu zemljišta izrazito unosno – sve zavisi od lokalnih uslova, ali u proseku, svaki dinar uložen u obnovu zemljišta vratiće se desetostruko.

Problem je u tome što je ta korist često „nevidljiva” za investitore. Naime, intenzivna poljoprivreda je isplativa ne samo zato što donosi veće prinose, već zato što deo njene cene – narušeno zemljište – skriveno „plaća” okolina i šire društvo, i to tokom dugog niza godina.

Isto tako, ulaganje u obnovu zemljišta u tržišnoj logici izgleda samo kao trošak, zato što je korist na isti način „skrivena”, odnosno javna.

Drugim rečima, jednom kada napustimo one najuže tržišne principe, postaje jasno da je investicija u zemljište i te kako isplativa…

Među 14 novoproglašenih rezervata biosfere u junu ove godine, prvi put se našlo prirodno blago iz Crne Gore, otkako je proglašena nezavisnom državom.

Zaštićen je sliv Skadarskog jezera, najvećeg slatkovodnog jezera na Balkanu i Ramsarskog močvarnog područja od međunarodnog značaja. Iz crnogorskog ministarstva ekologije ovo su opisali kao istorijski trenutak.

Prostirući se preko granice između Crne Gore i Albanije, predeli su smešteni unutar mozaika močvara, šuma i poljoprivrednog zemljišta, a protežu se od jadranske obale pa sve do planinskih vrhova iznad 2.000 metara nadmorske visine.

Samo Skadarsko jezero i njegova okolina pružaju utočište za preko 280 vrsta ptica, uključujući i strogo zaštićenog kudravog pelikana čija se jedina kolonija u Crnoj Gori nalazi upravo tamo. U novom rezervatu biosfere žive i sisari među kojima je i balkanski ris.

Pored Crne Gore, još dve zemlje dobile su svoj prvi rezervat biosfere – Istočni Timor gde je Unesko zaštitio nacionalni park Nino Konis Santana i Aruba, konstitutivna ostrvska država Kraljevine Holandije u Karipskom moru čija je cela teritorija proglašena biorezervatom.

Nakon najnovijeg, junskog proširenja, Svetska mreža biosfere obuhvata 797 lokaliteta u 145 zemalja širom sveta.

Među rezervatima biosfere su i tri iz Srbije: Golija-Studenica (2001), Bačko Podunavlje (2017) i prekogranični Mura-Drava-Dunav (2021).

Dok je energetska kriza izazvana ratom u Iranu dovela do vidnog porasta tržišne cene struje u mnogim zemljama Evrope, to se nije dogodilo u Španiji.

Razlog je u razvoju obnovljivih izvora, pokazuje nova analiza istraživačkog centra Ember, što je poslednjih godina smanjilo zavisnost cene električne energije od cene gasa.

Kako se navodi, usled ove smanjene zavisnosti, španska domaćinstva svakog meseca plaćaju svoju struju oko deset evra manje nego što bi plaćali da su cene struje ostale vezane za cenu gasa kao 2021. godine.

Poslednjih nekoliko godina jasno je otkrilo energetsku zavisnost i nemoć pojedinačnih država da kontrolišu cenu fosilnih goriva: cena gasa doživela je dva velika skoka, najpre posle invazije Rusije na Ukrajinu i zatim ove godine, od zatvaranja Ormuškog moreuza.

Kao odgovor na ove izazove, ali i u svetlu masovnog nestanka struje 2025. godine, Španija strateški razvija svoju energetsku nezavisnost i otpornost.

Kako se navodi u izveštaju Ember, Španija trenutno instalira oko 1,3 gigavata novih kapaciteta solara i vetra svakog meseca.

Mada to naravno nije tema ovog Emberovog izveštaja, i Srbija bi trebalo da usvoji neke lekcije iz Španije…

• Za orlovima krstašima je najuspešnija gnezdeća sezona: 29 parova i 25 mladunaca

• Zbog paklenih vrućina, kanal u Parizu otvoren pre roka: Cilj je da se građani rashlade u ovim vrelim danima

• Kako ljudi menjaju mirise prirode i zašto je to opasno za divlji svet?

• Dok Ilon Mask slavi titulu prvog bilionera, Oksford upozorava: 10% najbogatijih potrošača napravi ekološku štetu od 5,7 biliona dolara godišnje

• Naučnici su izumeli ‘živu plastiku’ koja se sama uništi za šest dana

• Udruženje iRevolucija traži status ugrožene životne sredine za Valjevo zbog zagađenja vazduha

• Hrast u Šervudskoj šumi, star preko 1.000 godina, osušio se: Vezuje se za Robin Huda

• Frižideri na solarni pogon spas za poljoprivrednike: Povećavaju prihode za 50% i drastično smanjuju bacanje hrane

Do sledećeg čitanja, želim vam lep vikend :)

Veliki pozdrav,
Jelena Kozbašić

¹ Semafor sa rezultatom „utakmice” kiša vs. Beograd odnosi se samo na 14. jun. Kada bismo uračunali i prethodne mečeve, vođstvo gostujućih kapi nad Beogradom bilo bi mnogo veće. Podsetimo se na slučaj zaista ekstremnih padavina iz jula 2024. godine.