Zašto nas besplatan prevoz u Beogradu nije podstakao da se više vozimo busevima i tramvajima?

Zdravo svima!

Ako živite u Beogradu, sigurno ste viđali bilborde koji ponosno ističu da je to „jedini grad u Evropi sa preko 500.000 stanovnika koji ima besplatan javni prevoz”.

A ako ste iole slični meni, vrlo verovatno u sećanje možete da prizovete trenutke isfrustriranosti zbog prevelike gužve, kašnjenja i generalnog nezadovoljstva tim istim besplatnim prevozom.

Zašto ukidanje naplate, od januara prošle, 2025. godine, nije podstaklo više nas da se vozimo beogradskim busevima, tramvajima i trolama?

U novom tekstu na našem portalu, svoju perspektivu ponudio je dr Vladimir Momčilović sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Jasno je da, čak i izvan tog ekonomskog i naizgled ne preterano efikasnog stimulansa, postoji veliki prostor za napredak održive mobilnosti, i to u čitavoj zemlji. To bi doprinelo i rešavanju hronične boljke na ovim prostorima – zagađenja vazduha.

Sitne zagađujuće čestice PM 2,5 odnesu u Srbiji 188 života na 100.000 stanovnika. Ipak, to je nacionalni prosek – a u nekim delovima zemlje, poput regiona Beograda, Mačve, Šumadije i Nišavskog okruga – ovim česticama pripisuje se i preko 200 smrtnih slučajeva.

Ova sumorna statistika svrstava nas u stanovnike Evrope koji udišu najsmrtonosniji vazduh, zajedno sa delovima Severne Makedonije i Albanije.

U ostalim vestima:

🌧️ Bilans olujne nedelje u Srbiji: Ekstremne padavine zabeležene su na ukupno šest mernih stanica na različitim krajevima zemlje, od Loznice do Kopaonika;

🔋 Neverovatan razvoj baterija u susednoj Bugarskoj: Verovali ili ne, naše komšije imaju najveći udeo baterijskih skladišta u elektroenergetskom sistemu na svetu;

🌴 Transformacija plaža u dalekoj Kostariki: Ranije devastirana područja danas su prave zelene oaze, a sve je neočekivano pokrenula želja za hladom posle surfovanja.

Iako nam nedostaju skorije relevantne studije i brojanja putnika, možemo sa prilično velikom sigurnošću reći da ukidanje naplate u Beogradu nije uticalo na povećanje udela javnog prevoza u saobraćaju, ocenjuje dr Vladimir Momčilović.

Međutim, da bismo odgovorili na pitanje „zašto”, potrebno je da napravimo korak unazad i sagledamo širu sliku.

Naime, Beograd je u prošlosti, čak i bez metroa (koji doduše i dalje nemamo), bio grad sa tradicionalno visokim učešćem javnog prevoza u ukupnim kretanjima.

U analizama koje se pozivaju na Beograd SmartPlan iz 2017. godine stoji da je udeo javnog prevoza u putovanjima bio blizu 50%, što ga svrstava među evropske gradove sa relativno visokim učešćem masovnog prevoza.

Nakon pandemije kovida, ovaj procenat je značajno opao, a procenjuje se da se do danas nije vratio na pređašnji nivo, odnosno da sada čini nešto preko 30% dnevnih kretanja Beograđana.

Zašto besplatan prevoz nije učinio da ova brojka u značajnijoj meri poraste?

Kako piše dr Momčilović, jedan uvid nudi nam poslednja dostupna anketna studija iz 2014. godine, u kojoj je udeo anketiranih korisnika koji ne koriste javni prevoz i kao razlog navode cenu karte – svega 1,5%, što je tek šesti kriterijum po značaju.

Cena jednostavno nije ključan faktor u korišćenju javnog prevoza.

Značajniji faktori su:

• prevelike gužve u vozilu,

• nehigijena vozila i putnika,

• ukupno vreme putovanja ‘od vrata do vrata’,

• broj presedanja, tačnost i redovnost,

• kvalitet informisanja putnika,

• bezbednost, ispravnost vozila i klimatizacija,

• izvesnost tačnog stizanja na odredište.

– dr Vladimir Momčilović, Saobraćajni fakultet u Beogradu

Drugim rečima, javni prevoz ne podstiče se samo tarifnom politikom, već celokupnim odnosom konkurentnosti između javnog prevoza i individualnih vozila.

Hajde da to pogledamo na mapi Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) koja pokazuje broj smrti na 100.000 stanovnika koje se pripisuju zagađenju vazduha česticama PM 2,5.

Najtamnija crvena nijansa na ovoj mapi rezervisana je za oblasti gde su PM 2,5 „odgovorne” za više od 200 smrti na 100.000 stanovnika. A ta najzlokobnija boja skoro „ekskluzivno” pripada delovima jugoistočne Evrope.

Dok su ovakve zone najgoreg smrtonosnog zagađenja u ostatku kontinenta neprimetne, kod nas ih srećemo u ukupno 12 oblasti u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji.

A od tih 12 oblasti – čak sedam je u Srbiji. To su:

1. Region Beograda,

2. Mačvanski okrug,

3. Šumadijski okrug,

4. Pomoravski okrug,

5. Podunavski okrug,

6. Nišavski okrug i

7. Rasinski okrug.

Treba posebno imati u vidu da se rizik koji se pripisuje zagađenom vazduhu za razvoj bolesti i smrtnost može i mora znatno smanjiti. Svaka ova smrt se može sprečiti.

– prim. dr Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO)

Ni Severna Makedonija nije lišena najtamnije crvene nijanse: njom su „obojeni” Skopski, Vardarski i Jugoistočni region, kao i Pelagonija, najveća kotlina u zemlji, gde su smešteni gradovi Bitola i Prilep.

Još dva vodeća evropska žarišta zagađenja, sa preko 200 prevremenih smrti, jesu region Tirane i Drača u Albaniji…

Od 1. do 4. juna, širom zemlje bilo je nestabilno vreme, sa nizom oluja i obilnih kiša.

Ekstremne padavine, koje se definišu kao dani sa 30 i više milimetara padavina, izmerene su na šest mernih stanica – u Loznici, Kragujevcu, Negotinu, Kuršumliji, Leskovcu i na Kopaoniku.

Ovakve vremenske nepogode u toplijoj Srbiji duplo su češće nego ranije: nekada je udeo ekstremnih padavina u ukupnim godišnjim padavinama u zemlji, prosečno, iznosio 2,4% da bi od početka 21. veka porastao na 5,6%.

Raspodela padavina menja se naočigled svih nas – one više nisu ravnomerne, već jake kiše prekidaju sve učestalije i razornije suše. A to se, naravno, ispoljava i u povećanim rizicima za našu poljoprivredu, vodotokove, zemljište, ali i za naše zdravlje i blagostanje.

Bugarska je nedavno prešla tri gigavata u ukupnim kapacitetima baterijskih sistema skladištenja. U pitanju je čak 16% ukupnih elektroenergetskih kapaciteta Bugarske, čime su naše komšije postali svetski šampioni.

Ono što je zapanjujuće je i brzina kojom je Bugarska uspela da izgradi ove kapacitete: pre samo dve godine, ukupni kapacitet baterija bio je gotovo – nula.

Ovako brzom razvoju baterija u Bugarskoj „kumovao” je prethodni, takođe impresivni razvoj solara u ovoj zemlji, koja trenutno ima oko 30 puta veće solarne kapacitete od Srbije.

Razvoj baterija postao je deo državnog energetskog plana 2023. godine, kao odgovor na rastući rizik nestabilnih cena električne energije usled varijabilne proizvodnje.

Uz državne subvencije i podršku Evropske unije, investitori su pohrlili da izgrade baterijske kapacitete – što je omogućilo da se skladište viškovi proizvodnje, koji se mogu kasnije koristiti ili prodati.

Ali dobitnici ne moraju biti samo investitori: Bugarska je na ovaj način postala „regionalna baterija” koja balansira proizvodnju i potrošnju struje, ali i doprinosi stabilnosti cena za čitav region.

Poređenja radi, investicije koje su omogućile Bugarskoj da na ovaj način transformiše svoju energetiku – dve milijarde evra – približne su iznosu koji Srbija samo u jednoj godini potroši na uvoz nafte i gasa. I to pre aktuelne krize.

Naravno, ovo poređenje i nije baš fer za baterije...

Jer dok je dve milijarde evra fosilnih goriva verovatno već „spaljeno”, tj. zauvek potrošeno, dve milijarde evra potrošeno na ugradnju baterija će proizvoditi vrednost narednim godinama i decenijama.

Po svemu sudeći, prilično daleko.

Pre petnaestak godina, Gerardo Bolanjos, budući direktor organizacije Costas Verdes („Zelene obale”), želeo je hlad na svojim omiljenim plažama kako bi uživao u odmoru posle surfovanja.

Iz te jednostavne želje izrasla je organizacija koja je od 2009. posadila preko 100.000 stabala na 34 plaže širom Kostarike, ozelenjavajući nekada devastirana područja.

Prethodno uništavanje rezultat je toga što je Kostarika, sredinom XX veka, postala veliki izvoznik govedine u SAD.

Rastuća potražnja za stočarskim proizvodima, kao i nedostatak adekvatne legislative, doveli su do neodrživog razvoja stočarstva: nekadašnje šume uz pacifičku obalu bile su raskrčene, a pašnjaci su se godinama intenzivno spaljivali kako bi se ubrzavao razvoj nove trave i uklanjalo neželjeno rastinje.

Rezultat je bio ne samo gubitak šuma, već i degradacija zemljišta.

Kada je krajem XX veka Kostarika uvela različite nove zakone i zaustavila ove prakse, nekadašnji pašnjaci bili su napušteni – ali se, zbog pričinjene štete, na mnogim mestima šume nisu same „vraćale”.

Zato je organizacija Costat Verdes sistemski pristupila problemu: cilj nije samo sadnja novih stabala, već i pažljivo, postepeno poboljšanje zemljišta, kako bi ono omogućilo širu obnovu živog sveta.

Na mnogim plažama, uključujući i plažu Hermosa gde je čitav projekat počeo, projekat je bio i više nego uspešan: nisu se vratile samo šume, već sa njima i čitavi ekosistemi, uključujući i životinjske vrste…

Čovek koji je u mnogima probudio ljubav prema prirodi i životinjama, Dejvid Atenboro, proslavio je 8. maja svoj stoti rođendan. Tog dana, kao jedan od poklona, vrsta ose iz Patagonije dobila je ime po njemu – Attenboroughnculus tau.

Iako možda poslednja u nizu, Attenboroughnculus tau je jedna od više desetina vrsta koje nose ime Dejvida Atenboroa.

U njegovom rođendanskom mesecu dobrih vesti nije manjkalo. Ovo je samo deo naše selekcije:

Princ Vilijam želi da u narednih 10 godina rasproda 20% Vojvodstva Kornvol, poseda koji mu donosi preko 20 miliona funti prihoda godišnje.

Cilj je da se na taj način prikupi 500 miliona funti za socijalno stanovanje i obnovu prirode: procenjuje se da će do 2040. ovo pružiti dom za 12.000 ugroženih građana, a pored toga i novac za zaštitu životne sredine.

Zaječar je dobio svoju prvu solarnu zonu u park-šumi Kraljevica, čime je napravljen značajan korak ka unapređenju javnih prostora i promociji održivih rešenja u lokalnoj zajednici.

Drveni letnjikovac opremljen je solarnim panelima, utičnicama i USB priključcima, za sve koji žele predah od kancelarije i da rade iz prirode.

Filipini trenutno drže rekord po najskupljoj struji za domaćinstva u jugoistočnoj Aziji. S druge strane, vreme otplate krovnih solarnih sistema palo je na svega oko tri godine.

Revolucija je krenula prošle godine kada je ukupni kapacitet solara naglo skočio na 3,7 gigavata, a ovogodišnja energetska kriza dodatno je ubrzala tranziciju.

…

Ceo pregled dobrih vesti pogledajte na našem Instagramu.

• Zavod: Svi mladunci belih čiopa sa palate Albanija preživeli i u dobrom su stanju

• Kinezi preuzeli vetropark Alibunar: Kompletno puštanje u pogon i početak komercijalnog rada predviđeni su za 2028. godinu

• Od početka sukoba na Bliskom istoku, solar je EU uštedeo preko 12,8 milijardi evra

• Od Pariza do Jangdžoua u Kini: Preko 50 gradonačelnika udružilo snage u borbi protiv žestokih vrućina

• Srbija uvodi podsticaje za dekarbonizaciju privrede: Usvojene dve nove uredbe

• Tramp najavio 700 miliona dolara državne pomoći za ugrožene termoelektrane: Planiraju se prvi novi kapaciteti na ugalj od 2013.

• Studija: Kako mikrobi koji proždiru metan gube bitku sa globalnim zagrevanjem

• Dolazi ‘nepredvidivi i ekstremni’ El Ninjo: Indija, Kina i delovi jugoistočne Azije mogli bi se naći na najtežem udaru

• Šume mangrova konačno se oporavljaju posle višedecenijskog uništavanja

• Zašto bi karbonski otisak ovogodišnjeg Svetskog prvenstva u fudbalu mogao da bude duplo veći od Mundijala u Kataru?

• Zbog preranog cvetanja biljaka, pčelari u Južnoj Koreji beleže i do 70% manji prinos meda

• Drveće i zelenilo mogu da rashlade gradove i do 18°C – ali samo ako odaberemo prave vrste

Do sledećeg čitanja, želim vam lep vikend :)

Veliki pozdrav,
Jelena Kozbašić