Proživeli smo najduži niz tropskih dana u Beogradu

Zdravo svima!

Da li se sećate kada smo vam u prošlonedeljnom newsletteru „čestitali” dvadeseti uzastopni tropski dan u Beogradu?

E pa, u međuvremenu, ovaj tropski niz konačno je prekinut – nakon čak 23 dana, maksimalna temperatura se u utorak, 18. avgusta, spustila ispod 30 stepeni. Time je u glavnom gradu oboren rekord:

• Od 26. jula zaključno sa 17. avgustom, Beograđani su doživeli najduži niz neprekidnih tropskih dana, piše Lazar Filipović sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.

No, olakšanje je bilo vrlo kratkog daha: već u sredu merilo se 33,7 °C, a juče užarenih 39,2 °C – slična temperatura kakva se očekuje i danas.

Beograd, naravno, nije naša jedina lokacija ove nedelje… Obići ćemo i Deliblatsku peščaru koja je, nažalost, i dalje u plamenu, selo Slavinja na Staroj planini i Berlin – onaj sa Berlincima koji, pomoću interaktivne mape, volonterski zalivaju stabla u svom komšiluku.

Kada smo već u Nemačkoj, skoknućemo i u nacionalni park u južnoj Bavariji, u potrazi za leptirima. A onda nas put vodi u Kinu koja je stigla do nekada nezamislivog dostignuća u proizvodnji struje.

Vežite se, polećemo!

🔴🔴🔴🔴🔴🔴🔴🔴🔴🔴🔴🔴🔴🔴🔴🔴🔴🔴🔴🔴🔴🔴🔴

Svaka tačka u ovom alarmantnom nizu predstavlja po jedan dan od 26. jula do 17. avgusta 2026. u Beogradu – boja je crvena zato što je svaki od njih imao temperature od 30 i više stepeni.

Broj crvenih tačaka, a samim tim i tropskih dana, iznosi 23. Ovo je sada najduži niz tropskih dana u Beogradu.

Prethodni rekord, od 21 uzastopnih tropskih dana, bio je zabeležen davne 1994. godine.

Naravno, temperatura od 30 stepeni sama po sebi ne predstavlja neki poseban problem, i nije neobična za ovo doba godine. Ali ovako dug period visokih temperatura jeste, a istovremeno, takva pojava podrazumeva i niz drugih pojava i posledica…

– Lazar Filipović, Fizički fakultet u Beogradu

Najpre, u protekle tri nedelje temperature nisu bile jedva preko 30 stepeni – krajem jula i početkom avgusta, u Beogradu je tokom čak devet uzastopnih dana bilo zabeleženo preko 35 °C. Ovo je, drugim rečima, bio rekordno dug topao period u Beogradu, sa dodatno, izrazito vrelim „pikom” koji nije pratilo vidno zahlađenje.

Naravno, u vreme tako visokih temperatura, utočište nam pružaju klima uređaji – a to, u ovom kontekstu istorijski niskog vodostaja Dunava i dugog perioda bez padavina, predstavlja rastući izazov za naš elektroenergetski sistem.

Pored tropskih dana, imali smo i učestale tropske noći, one tokom kojih živa ne pada ispod 25 stepeni, otežavajući nam odmor.

Naposletku, ne smemo zaboraviti ni radnike na otvorenom, kao i sve one koji nemaju pristup nekom vidu rashlađenja na svom radnom mestu, a za koje su ovako dugotrajni naleti vrućina posebno izazovni.

U narednom periodu, Deliblatska peščara nalazi se u zoni visokog, pa i ekstremnog rizika od požara, a isto važi i za mnoge druge krajeve zemlje, posebno u centralnoj Srbiji, gde je najveći požar već danima onaj na planini Stolovi u blizini Kraljeva.

Stara planina bila je poprište višegodišnje borbe protiv malih hidroelektrana, ali danas se sve više i sve odlučnije okreće jednom znatno održivijem obnovljivom izvoru – suncu.

Najnoviji solarni zaokret napravljen je u selu okruženom netaknutom prirodom, u blizini Rosomačkih lonaca. U pitanju je Slavinja u kojoj živi svega nekoliko desetina stalnih stanovnika.

Jedno od tamošnjih domaćinstava imalo je posebno izražen problem – divlje zveri, a posebno vukovi, učestalo su napadali stoku ove porodice.

Ali njihov pašnjak od oko dva do dva i po hektara sada je zaštićen električnom ogradom, odnosno pastiricom, koja se napaja solarnom energijom.

Kako navodi WWF Adria, koji je donirao ogradu u saradnji sa fondacijom Intesa, cilj je da se na ovaj način zaštiti stoka i smanji šteta na imanju, uz istovremeno očuvanje velikih zveri i unapređenje suživota ljudi i prirode.

Ali energija sunca godinama unazad postepeno ulazi u svakodnevicu Staroplaninaca.

Tako su u leto 2024. Temska i Dojkinci dobili prve zadružne solarne elektrane u Srbiji – od čijih su prihoda meštani u prvoj godini kupili vrata i trimer za košenje trave.

Povrh toga, jedan od prvih solarnih manastira kod nas nalazi se upravo tamo – manastir Presvete Bogorodice u selu Visočka Ržana…

U popularnoj trgovačkoj ulici Kurfirstendam, u samom srcu zapadnog Berlina, raste mladi platan koji bi trebalo zaliti sa oko 136 litara vode. S druge strane, u istočnom delu grada, na Trgu Ujedinjenih nacija, živi četrdesetak „žednih” lipa, starosti oko deset godina.

Kako ovo znamo? Na digitalnoj platformi Gieß den Kiez („Zalij svoj komšiluk”) ova stabla trenutno su obeležena narandžastom bojom koja aludira na to da njihove mesečne potrebe za vodom nisu podmirene.

Ali cilj interaktivne mape Gieß den Kiez nije da obavesti stanovnike Berlina da njihovim sugrađanima manjka vode, nego da ih, pre svega, podstakne da im pomognu zalivanjem. Ako to urade, mogu da registruju koliko su vode iskoristili, čime se smanjuje razlika između stanja na terenu i potreba samog drveta.

A kada se ovaj jaz popuni u potpunosti, ugroženo drveće iz narandžaste prelazi u pozitivnu i poželjnu zelenu nijansu.

Ovaj registar obuhvata neverovatnih 967 hiljada stabala i 100 različitih vrsta u berlinskim parkovima i ulicama i za svako pojedinačno korisnik može istražiti njegovu „ličnu kartu”: od vrste drveta i starosti do toga koje količine vode je u datom mesecu dobilo iz padavina, podzemnih voda i zalivanjem, a koliko mu eventualno nedostaje.

Inicijativi za zalivanje priključilo se preko 12 hiljada aktivnih volontera. Od 2020, kada je projekat, pokrenut berlinsko drveće zaliveno je sa čak 2,4 miliona litara vode.

🚿 Beograd je možda manje pošumljen i bez aplikacije za čitav grad, ali imamo entuzijastične pojedince

Tako npr. Ivana Franović zaliva dva stabla u Sarajevskoj ulici vodom iz klima uređaja – model koji praktikuje i osnivač Klime101, Nemanja Milović.

Istovremeno, dvadesetak komšija sa Zvezdare već godinama zaliva dvadesetak stabala u svom okruženju.

Naposletku, objava o praksi iz Berlina na Instagramu dovela nas je i do inspirativne priče iz Bloka 70:

Suočene sa zagrevanjem svojih staništa, biljke i životinje suočene su sa izborom strategije za opstanak: mogu da pokušaju da se prilagode novoj klimi ili da se presele tamo gde im klimatski uslovi više odgovaraju.

Na koju stranu su prevagnuli leptiri?

Po svemu sudeći, u nemačkim Alpima biraju ovu drugu opciju – uglavnom bežeći od rastućih temperature u više, hladnije predele, pokazuju rezultati nove studije dr Esmi Eš-Džepson sa Univerziteta Julijus-Maksimilijan u Vircburgu.

Pogledajte šta je otkrila analizom 568 leptira od 36 različitih vrsta u nacionalnom parku Berhtesgaden – i saznajte da li isti trend prate i ostali insekti poput bumbara!

U većini velikih svetskih ekonomija, ovo danas ne bi bila vest jer su do te prekretnice stigle decenijama ranije ili kod njih ugalj, jednostavno, nikada nije dominirao energetskim miksom. Ali sa Kinom je potpuno drugi slučaj.

Kina je najveći potrošač uglja i najveći aktuelni emiter ugljen-dioksida na svetu.

Ali Kina je istovremeno i svetionik razvoja obnovljivih izvora: svake godine, ova zemlja izgradi veće kapacitete vetroparkova i solarnih elektrana nego sve ostale zemlje zajedno, dostižući preko 50% u ukupnim globalnim instalacijama.

A upravo impresivni tempo rasta čiste energije omogućio je sledeće: za prvih šest meseci ove, 2026. godine, Kina je prvi put ikada proizvela manje od polovine struje u termoelektranama na ugalj.

• Nova emisija zelenih obveznica u Srbiji: Kodar Energomontaža prikuplja 50 miliona evra za elektrane na obnovljive izvore

• Energetska zajednica: Za energetske i klimatske planove regiona potrebno 151 milijardi evra do 2030.

• Bez akcije, požari će spaliti 39% više zemljišta u Evropi do kraja veka, čak i u najboljem scenariju

• Studija atribucije: Koliko su klimatske promene zagrejale Mediteran ovog vrelog leta i kakve su posledice po morski svet?

• Ugalj u EU pao na rekordno niske nivoe: U prošloj godini proizveo tek 9,2% struje

• Uprkos većoj početnoj investiciji: Nemci koji biraju solar, bateriju i toplotnu pumpu umesto gasnog kotla mogu da uštede preko 12 hiljada evra

• Istraživanje sa Stenforda: Zašto su rastuće temperature veća pretnja za starije osobe nego što smo mislili?

• Fotografije otkrivaju: Zemljište prepušteno divljoj prirodi ostaje zeleno usred suše u Engleskoj

• Stanice metroa leti postaju ‘podzemne saune’: Njujork želi da ih rashladi korišćenjem toplotne energije

Do sledećeg čitanja, želim vam lep vikend :)

Veliki pozdrav,
Jelena Kozbašić