Reading · Klima101 Substack

Zdravo svima!

Godina je 2026. Klimatske promene uveliko osetimo u svakodnevnom životu.

Doživljavamo sve vrelija, nepodnošljivija, sušnija leta, zime protutnje bez debelog minusa, osećamo se kao metuzalemi kada pričamo klincima koliko je snega bilo „u naše vreme”, bavljenje poljoprivredom postaje sve izazovnije…

A pre petnaestak godina, korišćenjem klimatskih modela – a ne tarota, kristalne kugle ili drugih nepouzdanih metoda, domaći naučnici predvideli su veoma precizno kako će se naša klima menjati i kako će se to odraziti na poljoprivrednu proizvodnju.

Godina je 2026. Dr Ana Vuković Vimić i dr Vladimir Đurđević, kao neki od autora ovih tačnih predviđanja, osvrću se na prošlost i sadašnjost klime u Srbiji, ali i pišu šta bi mogla da nam donese sutrašnjica – ukoliko i dalje držimo skrštene ruke.

Ovog leta, u Francuskoj su se takođe obistinile prognoze – ali za 2050. godinu. Tokom ovog brutalnog junskog toplotnog talasa, koji je uzavrelu fikciju sa preko 40 stepeni učinio stvarnošću širom zemlje, preminulo je 36% više Francuza nego što je uobičajeno za ovo doba godine, odnosno zabeleženo je 5.764 viškova smrti, pokazuju podaci nacionalne Agencije za javno zdravlje.

I novi svetski prvaci suočili su se sa najužarenijim licem klimatskih promena u jeku proslave titule sa Mundijala – ovo je već treći toplotni talas u Španiji od početka juna koji je (nakon što smo pisali vest o tome) doneo i jedan od najvećih požara u zemlji ikada sa desetinama hiljada uništenih hektara.

Ali dok nam klima na kopnu šalje sve alarmantnije signale, svet nauke donosi i vesti koje vraćaju nadu. U morima širom sveta, tim istraživača pronašao je neverovatnu 1.121 potpuno novu vrstu za svega godinu dana – ubrzavajući proces otkrivanja koji tipično može da potraje čak i više decenija, i to samo za jednu, jedinu vrstu.

Na još jednom polju treba da se ubrzamo.

U poslednjih deset godina, globalni kapaciteti obnovljivih izvora porasli su 2,5 puta. Taj munjeviti tempo treba ponoviti – ali za dvostruko kraće vreme, u narednih pet godina.

💡 Mlade nade

Da Srbija i te kako ima sposobne buduće inženjerke i inženjere, dokazao je H-Bridges sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

ETF-ovci su četvrti najbolji studentski tim na svetu, uz osvojenu nagradu za najbolje tehničko rešenje za dvosmerni punjač za električna vozila na IFEC-u, o čemu smo pisali na našem Instagramu.

Sa jedne strane, osećate neku vrstu zadovoljstva zbog toga što su vam rezultati predviđanja dobri, a sa druge razočaranje jer idemo u pogrešnom pravcu. Ukratko, vrlo kompleksno osećanje.

Ovako dr Vladimir Đurđević opisuje kako izgleda kada se vaše davnašnje projekcije o klimi u Srbiji obistine u sadašnjosti.

Ovo su konkretna naučna predviđanja, u kojima je učestvovala i dr Ana Vuković Vimić, koja su mnogima pre 15 godina delovala možda nezamislivo – ali ne i njima:

Ako su se dosadašnje projekcije pokazale tačnim, šta današnje projekcije govore o našoj budućnosti?

U jeku žestokih vrućina, od 17. juna do 2. jula, u Francuskoj je registrovano 5.764 viškova smrti od svih uzroka – drugim rečima, preminule su 21.674 osobe, dok se u posmatranom periodu tipično očekuje 15.910 smrtnih slučajeva.
To je porast smrtnosti od 36%.
Sa najmanje 3.719 dodatnih smrti, ljudi stariji od 75 godina čine dve trećine ovih preliminarnih procena.
Ipak, neviđena stopa prekomerne smrtnosti primećena je u svim starosnim grupama od 15 godina i više, sa značajnim porastom smrtnih ishoda kod starijih od 45 godina.
Užarenih 40 °C merilo se, barem jednom, na preko 40% teritorije, a 24. i 25. jun bili su najtopliji dani ikada izmereni u Francuskoj.
Zahvativši 92 departmana u kojima živi 98,5% stanovništva, toplotni talas se odrazio na gotovo sve Francuze.
Iako je smrtnost bila manja nego tokom istorijskih vrućina iz avgusta 2003, ovaj nedavni nalet vrućina bio je snažniji u delovima zemlje, npr. u Bordou, Konjaku i Strazburu, gde su prvi put od 1945. temperature prešle 40. podeljak na Celzijusovoj skali.
Isti statistički model nedavno je pokazao preko 10.500 viškova smrti u EU, u periodu od 22. do 28. juna, kada je toplotni talas dostigao vrhunac širom zapadne Evrope.

Ceo tekst sa podacima francuske Agencije za javno zdravlje možete pročitati OVDE.

U ponedeljak, 20. jula, nove šampione sveta u fudbalu je na ulicama Madrida pozdravilo skoro dva miliona ljudi – ekipa je paradirala velelepnim avenijama sve do trga Sibeles gde se španski timovi okupljaju da sa navijačima proslave sportske uspehe.

Samoj ceremoniji na trgu prisustvovalo je oko 120.000 najupornijih. Grupe su počele da zauzimaju mesta već oko podneva, noseći suncobrane kako bi se zaštitili od jakog sunca i temperatura koje su išle i do 35 °C.

Ali ove temperaturne vrednosti bile su samo uvertira u ono što je usledilo u Španiji: proslava pobede na Mundijalu odvijala se neposredno pred jak nalet vrućina na velikim prostranstvima zemlje.

Uprkos tome što smo u samom tekstu pisali o prognozama, danas imamo i konkretne podatke o temperaturama – na dan kada se očekivalo najveće usijanje, 23. jul, živa u termometru stigla je do 44,3 °C u istorijskom gradu Karavaka de la Kruz na jugoistoku zemlje, dok se u Mursiji merilo 44,1 °C.

Ukupno, na 20 mernih stanica tog dana temperatura je dostigla ili premašila 40 stepeni, pokazuju merenja sa platforme MeteoManz.

Najave ekstremnih numeričkih modela, na koje se senzacionalistički pozivaju strani mediji, donose još alarmantnije brojke – početkom avgusta, u područjima oko Sevilje temperatura bi mogla da stigne i do nezamislivih 49 stepeni, obarajući nacionalni istorijski rekord od 47,6 °C iz avgusta 2021.

Iako nisu u pitanju zvanične prognoze i ostaje pitanje da li će se obistiniti, ovo su činjenice ⬇️

🗓️ Najtopija prva polovina leta i najtoplija prva polovina godine

Za kontinentalnim delom Španije je najtoplija prva polovina leta (1. jun-15. jul), kao i najtoplija prva polovina godine. Period od januara do kraja juna ove godine bio je topliji i u odnosu na prvu polovinu prošle godine, koja nosi neslavnu titulu najvrelije godine za ovu zemlju – barem do sada.

Duh-ajkula iz Koralnog mora, koja je daleki srodnik ajkula i raža, sunđer-mesožder „smrtonosna lopta” i potencijalno lekoviti crvi iz voda kod Istočnog Timora – ovo su samo neke od 1.121 novootkrivene morske vrste.

Za ovaj istorijski uspeh naučnicima nisu bile neophodne decenije istraživanja. Štaviše, poduhvat je obavljen za svega godinu dana, od aprila 2025. do kraja marta 2026.

Dakle, svakog dana u morima pronađena su prosečno tri organizma prethodno nepoznata nauci.

Ovo je rezultat rada grupe od preko 1.500 naučnika iz različitih istraživačkih institucija širom sveta koji su okupljeni u najvećem programu za popis morskih vrsta pod imenom Ocean Census.

U proteklih godinu dana, naučnici su se otisnuli na ukupno 13 ekspedicija širom planete – od Arktika preko Pacifika do Indijskog i okeana na jugu, istražujući i dubine i preko 6.500 metara i otkrivajući vrste brzinom bez presedana.

Kako bi ubrzali proces otkrića i dokumentovanja novih vrsta, Ocean Census koristi snimanje visoke rezolucije, sekvenciranje DNK i mašinsko učenje.

Sve ovo treba da im pomogne u ostvarenju ambicioznog cilja – otkriće neverovatnih 100.000 novih morskih vrsta u prvih deset godina rada, uz kreiranje otvorene baze podataka.

Sa skoro 90% neotkrivenih vrsta u okeanima, ovo je džinovska, važna misija. Ali eksperti upozoravaju da bi mnoge vrste koje su nam nepoznanica mogle da izumru pre nego što ih upoznamo.

Trošimo milijarde tražeći život na Marsu ili odlazeći na tamnu stranu Meseca. Otkrivanje većine života na našoj planeti, u našim okeanima, košta samo delić toga. Pitanje nije da li možemo sebi da priuštimo da to uradimo. Pitanje je da li možemo sebi da priuštimo da to ne uradimo.
– Oliver Stids, direktor projekta Ocean Census

Svet je 2025. prešao granicu od pet teravata obnovljivih izvora energije, pokazuju podaci Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA).

Pre samo deset godina, ta brojka je iznosila oko dva teravata, što znači da su obnovljivi izvori porasli 2,5 puta.

Za ovo naglo povećanje je najpre zaslužna Kina koja je tokom poslednje decenije instalirala preko polovine novih kapaciteta – oko 1,7 od ukupno tri teravata.

Pre tri godine, na Klimatskom samitu u Dubaiju, usvojen je globalni dogovor: ako želimo da zauzdamo klimatske promene, obnovljivi izvori moraju da dostignu najmanje 11 teravata globalno do kraja decenije.

Tada je ovaj cilj delovao prilično ambiciozno, pa čak i teško dostižno.

Međutim, rast koji su obnovljivi izvori zabeležili 2024. i 2025. godine gotovo da nas smešta na pravi put: kako navodi IRENA, ove dve godine bile su rekordne, sa rastom od preko 15%, dok nam je za ispunjenje cilja iz Dubaija neophodan rast od 16,6% godišnje.

Kriva rasta treba samo još malo da se „podigne”.

🤔 A gde je tu Srbija?

Naša zemlja je potpisala dogovor iz Dubaija, ali je dugo kaskala u ugradnji novih obnovljivih kapaciteta.

Mada Srbija ne može umnogome doprineti planetarnom cilju, ubrzani razvoj obnovljivih izvora svejedno bi pomogao nama samima, i to u rešavanju više problema – od zagađenja vazduha do energetske zavisnosti.

Do sledećeg čitanja, želim vam lep vikend :)

Veliki pozdrav,
Jelena Kozbašić

Klima u Srbiji menja se tačno onako kako su predvideli domaći naučnici

Comments